Sajberpank nije samo književni i filmski žanr – to je isprepletana kultura koja se bavi istraživanjem preseka tehnologije, identiteta i bunta protiv sistema. Sajberpank kultura često je predstavljena kroz prizmu naučne fantastike, sa svojim mrkim vizijama distopijskih megapolisa, hakera, i korporacija koje deluju kao suverene države. Ipak, duboko u osnovi ovih narativa nalazi se prepoznatljiva istina o našem sadašnjem trenutku: živimo u eri gde je digitalno postalo integralno tkivo naše svakodnevice.
Distopijska dela poput „Farenhajt 451“ Reja Bredberija, „1984“ Džordža Orvela i drugih često predstavljaju mračne i totalitarne budućnosti. Međutim, ove priče su zapravo refleksija sadašnjegmodernog društva u kojem živimo.
Podsećaju da se i u našem svetu dešavaju slični procesi i da su neki od tih elemenata već prisutni u našem društvu. Kroz svoje mrke vizije, distopijska dela nas podstiču na razmišljanje o posledicama naših postupaka, upozoravajuna opasnosti od preterane kontrole manipulacije informacijama igubitka slobode i.
Evolucija identiteta: Od fizičkog do digitalnog
Nekada je identitet bio određen onim što smo videli u ogledalu, pričama koje smo pričali o sebi, odnosima koje smo izgradili sa drugima. Danas, naš identitet se prostire daleko izvan granica našeg fizičkog bića.
U svetu koji se u svom svakodnevnom funkcionisanju sve više oslanja na digitalne interakcije, svi nosimo dva identiteta: jedan fizički i drugi digitalni. Prvi je onaj koji svakodnevno nosimo na sebi; drugi je slojevita konstrukcija podataka, profila na društvenim mrežama i elektronskih tragova koje ostavljamo za sobom.
Ova nova stvarnost nije samo tehnološki proboj; već i dubok psihološki fenomen. Kroz naše digitalne identitete, mi isprobavamo različite verzije sebe, istražujemo nove načine izražavanja, oblikujemo nove priče o tome ko smo. Kroz ove procese, digitalni identitet postaje „hypersigil“, simbol samog sebe, osmišljen da manifestuje željenu stvarnost.
Koncept simulakruma i simulacije, koji je popularizovao francuski filozof Žan Bodrijar, sugeriše da se naša percepcija stvarnosti sve više zasniva na kopijama ili reprezentacijama, umesto na izvornim objektima ili iskustvima. U kontekstu digitalnog identiteta, može se argumentovati da podaci koje delimo na internetu predstavljaju simulakrume koji čine deo našeg digitalnog identiteta.
Podaci koje delimo na internetu, kao što su informacije na društvenim mrežama, postovi na blogovima ili fotografije na veb stranicama, predstavljaju digitalne reprezentacije našeg identiteta. Oni su konstruisani i selektivno predstavljaju određene aspekte našeg stvarnog „ja“. Na taj način, naš digitalni identitet može biti smatran simulakrumom koji predstavlja našu percepciju o tome ko smo ili kako želimo da budemo viđeni kroz prizmu digitalnog.
Simulakrumi mogu biti kreirani i manipulisani, a naše digitalne interakcije i prisustvo na internetu često su rezultat odabira i predstavljanja određenih aspekata našeg identiteta. Na taj način, naš digitalni identitet može biti smatran simulacijom našeg stvarnog identiteta.
Važno je imati na umu da simulakrumi nisu nužno lažni ili bezvredni. Oni su deo našeg iskustva i načina na koji se izražavamo na digitalnom planu. Međutim, treba biti svestan da digitalni identitet predstavlja selektivnu i konstruisanu verziju naše stvarnosti, i da nije nužno jednako našem celokupnom biću. Identitet je složen i višedimenzionalan.
Hypersigil
Hypersigil ili “superpečat”, predstavlja volju, nameru ili cilj, a kroz naš digitalni identitet, mi aktivno kreiramo i oblikujemo ovaj simbol na svom putu kroz digitalnu stvarnost.
Superpečat je koncept koji je prvobitno popularizovao engleski pisac i mag Alan Moore, poznat po svom radu na stripovima kao što su „V za Vendeta“ i „Watchmen“. Koncept hypersigila proističe iz misticizma, magije i okultnih praksi.
U osnovi, hypersigil je simbol ili umetničko delo koje se koristi za iskazivanje i manifestaciju željenih namera ili ciljeva. On se oblikuje i aktivira kroz pažljivo dizajniranu kombinaciju vizuelnih, simboličkih i tekstualnih elemenata. Može biti korišćen kao sredstvo za transformaciju stvarnosti i ostvarivanje željenih ciljeva.
Moore je izveo koncept hypersigila iz tradicionalne magijske prakse pečata i simbola. On je prepoznao moć simbola u oblikovanju stvarnosti i koristio je umetničke medije, poput stripova, da bi stvorio kompleksne hypersigile koje su prenosile njegove namere i ideje. Moore je koristio ove simbole kao alat za samoiskazivanje i ostvarenje svojih kreativnih vizija.
Iako koncept hypersigila ima korene u misticizmu, paganizmu i okultizmu, on takođe ima primenu u modernom kontekstu digitalnih identiteta. Kroz našu digitalnu prisutnost, mi oblikujemo i izražavamo svoje želje, ciljeve i identitete.
Naše profile na društvenim mrežama,veb stranice ili digitalne umetničke radove, možemo posmatrati kao oblike hypersigila koji nam pomažu da manifestujemo svoju volju i ostvarimo zamišljene ciljeve u digitalnoj stvarnosti.
Važno je napomenuti da koncept hypersigila može biti shvaćen na različite načine, od magijskog do kreativnog. Neki ga tumače kao stvarno magijsko sredstvo, dok se drugi više fokusiraju na umetnički i simbolički aspekt. U svakom slučaju, hypersigil predstavlja koncept koji naglašava moć kreativnosti i namere u oblikovanju stvarnosti, bilo da je to digitalna ili fizička.
Izazovi i manipulacija digitalnim identitetima
Dok ova nova granica donosi sa sobom mogućnosti za istraživanje i samoizražavanje, ona donosi i nove izazove. Naši digitalni otisci često su izvor za eksploataciju od strane različitih entiteta.Bilo da su to korporacije koje koriste naše podatke za ciljano oglašavanje, ili vlade koje nadgledaju naše aktivnosti u potrazi za „bezbednosnim pretnjama“.
Manipulacija digitalnim identitetima od strane korporacija ili država je postala sveprisutna a tehnologije kao što su veštačka inteligencija i mašinsko učenje postale su moćni alati za analizu i korišćenje ovih identiteta, najčešće bez našeg eksplicitnog pristanka.
Upotrebna, a shodno tome i ekonomska vrednost podataka raste s njihovim obimom i kvalitetom. Što su specifičnije informacije čiju ekstrakciju omogućavaju podaci, to je veća šansa da će im se naći komercijalna primena.
Kao resurs nove ekonomije, podaci su, poput informacija, po mnogo kriterijuma vrlo specifični. Njihova proizvodnja često nije sama sebi svrha. Oni nastaju kao posledica čitavog niza operacija, a njihovo beleženje i čuvanje obično ne zahteva dodatne resurse. Tako su podaci nusproizvod najrazličitijih procesa u digitalnom ekosistemu, vrlo često bez razumevanja da mogu biti naknadno iskorišćeni i zloupotrebljeni.
Prisluškivanje i nadzor
U digitalnom dobu, naše komunikacije su sve više podložne nadzoru. Vlade i korporacije mogu pratiti naše aktivnosti na mreži, presretati naše poruke i prikupljati podatke o našim navikama i interesovanjima. Ovo prisluškivanje može biti zloupotrebljeno za različite svrhe, uključujući političku kontrolu, komercijalnu manipulaciju ili kršenje privatnosti.
Jedan primer zloupotrebe podataka je skandal koji je pogodio kompaniju Cambridge Analytica 2018. godine. Ova kompanija je prikupljala ogromne količine podataka o korisnicima Facebooka putem aplikacija za ankete i testove ličnosti.
Međutim, umesto da koristi ove podatke samo u svrhu istraživanja, Cambridge Analytica je zloupotrebila te podatke za političko targetiranje i manipulaciju tokom izbora, uključujući američke predsedničke izbore 2016. godine. Ovaj slučaj je izazvao šok i zabrinutost u vezi sa privatnošću korisnika i podstakao debate o potrebama za jačim regulacijama za zaštitu podataka korisnika.
Zloupotreba podataka
Naši digitalni identiteti su sastavljeni od velike količine ličnih podataka koje delimo na internetu. Ove informacije mogu biti zloupotrebljene u svrhe kao što su krađa identiteta, finansijske prevare ili ciljano oglašavanje. Korporacije često prikupljaju naše podatke bez našeg eksplicitnog pristanka i koriste ih za svoje interese.
2017. godine, kompanija za kreditni monitoring Equifax pretrpela je značajno kršenje bezbednosti podataka. Podaci o ličnosti, uključujući imena, adrese, brojeve socijalnog osiguranja i kreditne informacije, od oko 147 miliona korisnika bili su ugroženi.
Lažne vesti i dezinformacije
Digitalna era je donela širenje dezinformacija i lažnih vesti putem društvenih mreža i digitalnih platformi. Ove dezinformacije mogu imati ozbiljne posledice, uključujući političku manipulaciju, socijalne podele i narušavanje poverenja u medije. Sajberpank umetnost može biti sredstvo otpora protiv ovog fenomena, koristeći kreativnost i manipulaciju podacima da bi se razotkrile laži i izazvala svest o manipulaciji informacijama.
Hakovanje i sajber kriminal
Sajberpank kultura često istražuje teme hakovanja, sajber kriminala i aktivizma. Hakeri mogu iskoristiti slabosti u digitalnoj infrastrukturi kako bi pristupili podacima ili izvršili napade na sisteme. Ovi napadi mogu imati ozbiljne posledice po pojedince, organizacije i društvo u celini.
Digitalna manipulacija slika
Napredak u tehnologiji obrade slika i veštačkoj inteligenciji omogućava manipulaciju digitalnim slikama na način koji često postaje teško prepoznati. Ovo može biti zloupotrebljeno za lažno predstavljanje, kreiranje lažnih dokaza ili širenje propagande. Sajberpank umetnici koriste ove tehnike da bi istraživali koncepte identiteta, stvarnosti i percepcije.
Sajberpank umetnost kao otpor
No, u duhu sajberpanka, mi nismo samo nemi posmatrači. Kroz umetnost i kreativnost, kao i u svim onim vremenima koja su prošla, pobuna se gotovo uvek može namirisati. Kroz manipulaciju metapodacima, modifikaciju digitalnih slika, ili čak korupciju informacija, mi možemo da izgradimo sopstvene prostore zaštite u ovom digitalnom svetu. Sajberpank kultura nam daje alate da se suprotstavimo ovim mehanizmima moći, da se izborimo za svoje digitalne identitete.
Adversarial patch
Adversarial patch modeli, na primer, su modni trend koji koristi oblike i boje da bi „zamaglio“ računarski vid i izbegao machine learning sisteme uličnih kamera. Ovaj fuzionisan pristup između tehnologije i mode služi kao još jedan oblik sajberpank otpora. Koristi umetnost i kreativnost da se suprotstavimo rastućoj infrastrukturi nadzora.
Ova praksa nije samo akt otpora. Ona je i akt kreativnosti, jer koristimo umetničke veštine da oblikujemo naše digitalne identitete prema sopstvenim uslovima.
Stealth arhitektura
Pored adversarial patch modela, postoji čitav spektar drugih načina na koje sajberpank filozofija oblikuje naše živote. U domenu arhitekture, koncepti sajberpanka koriste se za kreiranje „skrivenih“ prostora – zgrada i soba dizajniranih tako da izbegnu detekciju od strane dronova ili satelita. Ova „stealth“ arhitektura, inspirisana naučno-fantastičnom distopijskom estetikom sajberpanka, postaje sve popularnija u urbanim sredinama, nudeći utočište od sveprisutnih digitalnih očiju.
Open Source Intelligence
OSINT (Open Source Intelligence) je proces prikupljanja podataka iz javno dostupnih izvora kako bi se iz njih generisale korisne informacije. U korporativnom i državnom kontekstu, OSINT može uključivati analizu društvenih mreža, web stranica, novinskih izveštaja, akademskih publikacija i drugih sličnih izvora. Ove informacije se zatim mogu koristiti za otkrivanje potencijalno štetnih, neetičkih ili nezakonitih aktivnosti. Iako su podaci javno dostupni, analiza i interpretacija tih podataka zahteva stručnost i ispravno razumevanje konteksta.
Guerilla Open Access
U obrazovanju, Guerilla Open Access, ili GOA, je aktivistički pokret koji se protivi ograničenom pristupu akademskim radovima i drugim oblicima znanja, često putem neautorizovanog deljenja tih materijala. Pristalice ovog pokreta smatraju da je pristup znanju fundamentalno pravo, a ne privilegija. Bore se protiv modela koji skrivaju naučna i edukativna otkrića iza paywall-a, dostupna samo onima koji imaju želju i pre svega mogućnost da ih plate.
Sajberpank je više od priča o blistavim neonima i digitalnim duhovima. To je pokret, manifestacija volje za suprotstavljanje kroz kreativnost, tehnologiju i bunt. To je etar, umetnost, i pank. I kroz sve to, to je način na koji definisemo sebe u ovom sve više digitalizovanom svetu.
Sajberpank nam govori da, bez obzira na to koliko se svet oko nas brzo menja, imamo snagu da oblikujemo svoju sudbinu. Nema sumnje da naši identiteti evoluiraju u skladu sa svetom oko nas. Ali umesto da se plašimo ove promene, možemo je iskoristiti kao priliku za istraživanje, rast i transformaciju.
Prihvatiti sajberpank znači prihvatiti svoju individualnost, svoju snagu i kreativnost. Znači otkrivanje novih delova sebe kroz tehnologiju i kreativno ispoljavanje. To je buntovnički poziv na akciju. Podsticaj za nas da se ne plašimo svoje individualnosti. Da je koristimo kao oružje protiv sistema koji nastoje da nas kontrolišu.
Kroz sajberpank, svako od nas postaje umetnik, stvaralac svog digitalnog identiteta, kreator svog hypersigila. Svaki hakerski pokušaj, svaka manipulacija podacima, svaka umetnička kreacija postaje deo našeg digitalnog „ja“, izrađenog po našim pravilima.